Општина Гламоч > Вијести > Гламоч наредне године прославља 490 година институционалног ислама

О постаојању Горње џамије свједочи и фотографија из 1930. године која се налази у просторијама Меџлиса исламске заједнице Гламоч. Међутим, џамија је порушена у току ИИ свјетског рата и од тада никада више није рађено на њеној обнови. Гламочани, а посебно Бошњаци надају се како ће након нешто више од седамдесетак година од рушења Горња џамија поновно доминирати тим мјестом као некада.

Када се наредне године у Гламочу буде прослављало 490 година институционалног ислама на тим просторима жеља бошњачког становништва у једној од највећих босанскохерцеговачких опћина је да започне обнова Горње џамије.

Горња џамија датира из времена Гази Хусрев-бега, а налазила се у мјесту које носи име Стари град, гдје се и сада налазе остаци тврђаве којим доминира камена кула – Табија. О постаојању Горње џамије свједочи и фотографија из 1930. године која се налази у просторијама Меџлиса исламске заједнице Гламоч. Међутим, џамија је порушена у току II свјетског рата и од тада није рађено на њеној обнови.

Градитељску цјелину Стари град у Гламочу иначе, Комисија за очување националних споменика прогласила је 2005. године националним спомеником Босне и Херцеговине. Гламочани, а посебно Бошњаци надају се како ће након нешто више од седамдесетак година од рушења Горња џамија поновно доминирати тим мјестом као некада.

Остаци џамије су иначе, веома угрожени од зуба времена и једини аутентично очувани њен дио је михраб, који би се такођер могао наћи на удару оштећења уколико се хитно не приступи обнови објекта.

“Захвалио би вам се што сте нашли за сходно да дођете да направите причу, о овоме једном надасве важном граду и надасве важном мјесту за Бошњаке Гламоча”, започео је свој разговор за Аnadolu Аgency(АА) Ариф Ковачевић, предсједник Меџлиса Исламске заједнице Гламоч и заступник у Скупштини Кантона 10 (Ливањског).

Џамија на Табији

Са њим смо разговарали на локалитету гдје је некада била Горња џамија, односно поред њених остатака на Старом Граду.

“Ми се налазимо на градитељској цјелини коју је Комисија за очување националних спосменика Босне и Херцеговине прогласила заштићеним националним спомеником од прворазредног значаја за Босну и Херцеговину. Према вакуфској документацији коју ми имамо она је названа Горња џамија и сва земља која је била около звала се вакуфом Горње џамије. То су биле ливаде и воћњаци који су били увакуфљени као вакуф Горње џамије. Старији људи Гламоча и оно што је код нас остало као предање јесте да се у Горњој џамији некада прије клањала теравих-намаз на хатму, односно имам је у току рамазана ту на теравијама учио по један џуз – поглавље из Кур’ана и у току мјесеца рамазана би проучио цијелу хатму”, наводи Ковачевић.

Меџис исламске заједнице Гламоч наводи Ковачевић, као институција која ради и егзистира са врло скромним примањима никада прије није могла учи у пројекат обнове Горње џамије из чисто финансијске природе.

“Ми смо сада одлучили и кренули у процедуру у сарадњи са Вакуфском дирекцијом у Сарајеву. Покушавамо урадити прије свега пројектну документацију која је иначе, најзахтјевнија када су у питању објекти овога типа. Након што прибавимо валидну пројектну документацију тада би смо заједно са Комисијом за очување националних споменика БиХ приступили њеној обнови. Ми се надамо да ће и овај ваш долазак бити један допинос у цијелој изградњи и слагању мозаика који се зове обнова Горње џамије у Гламочу”, поручио је Ковачевић.

Интересирало нас је зашто је за Гламочане важно да се обнови Горња џамија.

“Градитељска цјелина Стари град, односно Табија Гламоч је локалитет који се налази на једном узвишењу и она је доминантна кота. Ми смо имали низ прича које су се везивале за овај локалитет, да су постојали овдје неки други вјерски објекти, о чему не постоје релевантни историјски документи нити да је прије овог џамијског објекта било какав сакрални објекат овдје постојао. Као народ који његује своју традицију, културу и цивилизацију циљ нам је да заштитимо оно што је од прворазредног значаја за наш народ, да заштитимо темеље своје вјере, да заштитимо темеље свога постојања овдје у Гламочу и да покажемо свима, а показат ћемо ако Бог да наредне године када славимо 490 година организованог вјерског живота у Гламочу, а самим тиме и жеља нам је да до тада почнемо обнову Горње џамије”, наводи Ковачевић.

Важно нам је, истиче Ковачевић, “да се она види, јер је она на овој коти која је доминантна, а наравно да некада у будућности вратимо и оно што је била наша традиција, а то су у првом реду клањање теравих-намаза, ако већ не би била у функцији свакодневно та џамија”.

Сличан став о важности Горње џамије има и Мухамед еф. Драголовчанин, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Гламоч.

“Нама је првенствено приоритет џамија на Табији па тек онда све остало. Јер, све друго је добрим дијелом очувано, а џамија на Табији нам се већ осипа и нестаје. Ви сте видјели да је угрожен и михраб јер рушевине већ долазе полако до њега. Ако нестане михраб можемо имати добрим дијелом несугласица зато што многи желе да представе да је ту некада била црква, па је направљена џамија. Све до Другог свјетског рата у џамији на Табији се клањала теравија са хатмом. То је престало тек у Другом свјетском рату када је она запаљена и нестала”, наводи ефендија Драголовчанин.

Ефендија Драголовчанин наглашава како Кула -Табија датира из 16. вијека.

“Ми овдје имамо аскер-имама који се спомиње на Кула -Табији 1526. године. То је готово 490 година институционалног ислама на овим просторима”, наглашава главни имама Гламоча.

Осим Горње џамије која чека на почетак обнове, у Гламочу су започели припремни радови и на обнови џамије у Малкочевцима, познатије као џамија Малкоч-бега. Њен зид на којем се налази јединствени изглед михраба у Босни и Херцеговини је сачуван и тај дио током обнове џамије бит ће сачуван у идентичном изгледу.

“Џамија у Малкочевцима је запаљена у II свјетском рату, али је њен дио остао читав па и њен можда један михраб који нећете моћи наћи нигдје у Босни и Херцеговини. Не михраб на начин клесан какав је у старим џамијама, већ михраб урађен на начин да је уобличен каменом са страна, односно ограничен тим каменом”, наводи Мухамед еф. Драголовчанин, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Гламоч.

Уништена већина џамија 

Главни имам наводи да је Гламоч II свјетски рат дочекао са 11 џамија, а посљедњи рат у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године свега двије, у којем су и оне порушене. Обновљене су двије раније, те изграђене још двије, а у плану оне у Јакиру, Малкочевцима као и Горња џамија.

Предсједник Меџлиса исламске заједнице Гламоч Ариф Ковачевић наводи да се у Гламочу има много шта видјети.

“Уколико и у некој ближој или даљој будућности будете имали времена да покушате, тако да кажем похватати све то што Гламоч као једна хисторијски важна средина има могли би се у то увјерити да је овдје један велики број културно-хисторијских споменика: од надгробних споменика, остатака старих грађевина па и кула посебно из османског периода који су свејдок тога. И на нама је, људима који живе у Гламочу, који смо повратници у Гламоч, да заштитимо културну баштину да сачувамо ту старину како би они који долазе послије нас све то могли видјети”, закључио је у разговору за АА Ковачевић.