Општина Гламоч > Вијести > Гламоч покреће туристичку причу!

Гламоч покреће туристичку причу!

Гламоч је градић и средиште општине која се налази у југозападном дијелу БиХ, а припада Кантону 10 Федерације БиХ. Крајем протеклог грађанског рата у БиХ већински Срби су пред налетом хрватске војске највећим дијелом избјегли из Гламоча, а до данас их се у ово мјесто вратило тек њих три-четири хиљаде.

Данас многи Гламоч сматрају и називају најзапостављенијом и најнеразвијенијом општином у БиХ, али у овом тексту нећемо причати о ружним стварима, већ о лијепим и чудесним, које је природа и историја подарила овом крају.

Једна од лијепих ствари које су се десиле Гламочу недавно је и покретање веб портала „Гламоч на длану“, са циљем оживљавање туризма у овом транзитном мјесту, на пола пута између Бањалуке и Сплита. На том порталу можете да се информишете о туристичким рутама, локалним новостима, смјештају, исхрани и свему што вам је потребно приликом боравка у Гламочу и околини, уз мноштво предивних фотографија.

Главни покретач гламочке туристичке приче је Синиша Шолак, географ, туризмолог, фотограф и велики заљубљеник у природу, иначе непресушан извор стручних података и информација, али и митова, легенди и шаљивих прича о свом вољеном мјесту.

„Елементарна знања која сам стекао током студија довела су ме до тога да препознам одређене ствари овдје… За сада су у цијелу причу укључена нас три- четири водича и љубитеља природе. Поента је да је ово пролазно мјесто, а циљ нам је да се људи мало и задржавају. Гламоч је буквално заборављен, запостављен и нигдје није представљен„, прича нам Шолак уз кафу у башти кафане Парк у центру Гламоча.

Каже да се он и његова екипа базирају на студијске групе и људе са одређеним усмјерењима, попут археолога, етнолога…

„Ових дана била је група италијаских бициклиста, а недавно нам се јавила група Енглеза који су заинтересовани за културно-историјско наслијеђе… У принципу, ово мјесто је заборављено хиљадама година, треба времена да се све то прикаже, покаже и докаже.“Каже да се он и његова екипа базирају на студијске групе и људе са одређеним усмјерењима, попут археолога, етнолога…

„Циљ нам је да нађемо ‘кинту’ и привучемо људе који знају око туризма и маркетинга, професионалце, да и они дођу овдје. Мени се све ту уклапа у посао, као и у хоби и интересовања… Прилично сам растерећен око свега и снажно вјерујем у гламочку туристичку причу“, причан нам Шолак, успут показујући нам руком на мапу туристичких дестинација насликану на оближњем зиду у парку, а коју је осликао бањалучко/гламочки умјетник Огњен Радумило, познатији као Министар.

Након испијања кафе, крећемо у обилазак града и околине. Има се шта и видјети.

ЈЕДАН ОБИЧАН ДАН У ГЛАМОЧУ

Најприје нас је својим теренцем одвезао до старе тврђаве Табије, коју су направили још Илири, а која доминира над градом и са које се пружа фантастичан поглед на град, поље и околне планине. Када смо стигли, дочекала нас је кула која одолијева вијековима, а на коју је почетком прошлог вијека „налијепљена“ џамија, која и сама сада рушевина.

Синиша нам прича како је ова кула у турско вријеме када се „раја“ побуни, служила беговима да побјегну у њу и причекају да се побуна стиша. Руком нам показује на Горње гламочко поље које је, гле чуда, ниже у односу на Доње поље, и објашњава зашто је то тако. Међутим, објашњење је превише компликовано, па га нисмо запамтили…

Послије тврђаве Табија спуштамо се до града и паркирамо у близини Дома културе. Поред зграде Дома налази се парк у коме је расуто некакво четвртасто велико камење. Шолак објашњава да су то археолошки налази из разних епоха, а које је становништво Гламоча, нормално, користило за градњу бунара, зидова кућа, ограда… Међу њима доминира камен из римског периода у који су уклесани Силван и Дијана, древна божанства лова.

Крећемо ка језеру Бусија, које се налази на 20-ак минута хода од града и успут пролазимо поред сликовитог напуштеног базена, изграђеног 60-их година прошлог вијека. Пажњу нам привлаче два камена ваљковита стуба, која дјелују прилично старо и древно. Наш водич нам саопштава да су то римски „миљокази“, стари бога питај колико, а који су служили да означе чувени римски „Пут соли“ од Солина до Будимпеште, а који је некада пролазио баш кроз Гламоч!

Успут купимо Јоцу, такође великог заљубљеника у природу и „асоцијални“ туризам. Камен на три пиљка је стари стећак, који стоји на три каменчића, без икаквих обиљежја, а око кога се распредају разне легенде. О тим легендама већ смо писали, а Шолак нам објашњава да је најреалнија прича та да су сви надгробни споменици у старо вријеме били у облику стећака, прије него што су се касније раздвојили на крстове и нишане.

У близини Камена на три пиљка налази се и Башића нишан из 1798. године, који се сматра за највећи турски нишан на простору бивше Југославије. Пошто је висок преко четири метара, за њега кажу да може да служи као заклон од кише, што и није далеко од истине.

ВОДЕНИЦА ИСПОД ЗЕМЉЕ!

Након обиласка старог стећка и највећег турског нишана, крећемо да видимо још једно гламочко чудо – воденицу испод земље! У близини села Скуцани налази се воденица направљена на мјесту гдје ријека увире, а која се налази испод нивоа поља, тако да се издалека уопште не примјећује, као да је испод земље. Воденица је још увијек у функцији и становништво је користи по принципу – кад коме затреба. Увјерили смо се у то јер смо унутра затекли наслагане вреће брашна.