Општина Гламоч > Вијести > Жупа ГЛАМОЧ

Жупа ГЛАМОЧ

Римокатолички жупни уред Св. Илије пророка ГЛАМОЧ

Жупа је врло стара, спомиње се у XIV вијеку, а пропала је послије пада под Турке, тј. након 1500. године. Град Гламоч подигли су Турци непознате године (звао се и Биоград), али је ту постојао (и нестао) град још у средњем вијеку. Обновљена је прво као самостална капеланија 1864., а жупа је од 1872. У Гламочу је постојала црква Цв. Марије, која се спомиње 1446., те Св. Катарине, која је касније претворена у џамију. Од XII до XV вијека у Гламочу је постојао (вјеројатно на брду Радаслије) угледан фрањевачки самостан Св. Илије пророка. И он је нестао падом под турску власт. Колико је католичка вјера ту бујно цвјетала свједоче бројни остаци – на жалост, недовољно истражени – цркава у околним селима: у селу Врба откривена је старокршћанска базилика, а остаци цркава постоје још у селима Драгнићу, Долцу, Јакиру, Халапићу, Опачићу, Преходцу, Радаслијама, Видимлијама итд. Споменимо и то да се у жупи Гламоч родио бискуп фра Павао Посиловић (Мошуњанин) око 1600., а умро је у Рами око 1653. Био је скрадински па макарски и коначно дувањски бискуп те апостолски викар у Славонији.

Жупна црква саграђена је 1903., али је у Другом свјетском рату спаљена па је обновљена тек 1969. Међутим, током рата 90′-тих је између априла и јула 1992. минирана те је посве срушена. Нова црква грађена је од 2001. те је 2005. стављена под кров.

Постоје и двије гробљанске капелице: у Копићу, посвећена БДМ и у Ковачевцима, посвећена Св. Ани.

Жупа је у посљедњем рату готово посве расељена.Међутим, по завршетку рата, 1995. године, у Гламоч се доселио већи број католика из различитих жупа Босне и Херцеговине, од којих су неки поново одселили.

Жупом Гламоч управља дијецезански свештеник, а припадају јој ова насеља: Гламоч, Драгнић, Долац, Јакир, Халапић, Копић, Ковачевци, Опачић, Преходац, Радаслије, Видимлије и Врба.

Од важнијих хрватских културних удружења и установа у жупи Гламоч дјеловало је с прекидима повјеренство Хрватскога културног друштва Напредак од 1910. до 1942.